ОДЈЕЦИ: НОВИНАРСКА БЕДА СРБИЈЕ

Председница Синдиката новинара Србије, Драгана Чабаркапа, изајавила је у Новом дану ТВ Н1, поводом Међународног празника рада, да слободних медија нема без слободних новинара. Указала је на изузетно тежак економски положај новинара, истичући да је запосленима у медијима неопходан грански колективни уговор.
Чабаркапа је подсетила да велики број новинара у Србији ради без уговора, са малим платама, због чега немају никакву сигурност. У таквим условима, послодавац може сваког момента да вас отпусти ако му се не допадне ваш текст, упозорила је она.
“Важно је ко је директор, ко уредник, ко власник медија, и шта се од вас очекује. Знамо шта је професионално новинарство, али често смо суочени са очекивањима послодавца, и то је аутоцензура. Новинар зна шта не сме – ако то уради, добиће отказ”, објаснила је председница Синдиката новинара Србије.
Зато је Синдикат новинара Србије упутио проглас у којем од државе траже да се покрене социјални дијалог како би се до краја године дошло до гранског колективног уговора за новинаре и запослене у медијима.
Чабаркапа објашњава да се од државе захтева да се у року од четири месеца формира послодавачка организација, како би се у септембру започели разговори синдиката и власника медија. Уколико ти разговори до краја године не резултирају гранским колективним уговором, синдикати ће затражити да се оствари проширено дејство колективних уговора, односно да се колективни уговори који већ постоје у појединим великим медијима, попут РТС-а или “Вечерњих новости”, узму као основа за доношење гранског.
Председница Синдиката новинара Србије уверена је да би се ти захтеви далеко лакше остварили када би било колегијалне солидарности. Медијска удружења се, како каже, боре за места у комисијама и радним групама, а да су се истом енергијом борили за радничка права новинара, данас би медијска слика у Србији, уверена је, била много боља.
“Нема солидарности, а тамо где нема солидарности, свако гледа свој интерес. У условима страха, корупције и сиромаштва, нема слободе новинарства (…) Свака власт хоће да контролише медије. Хоће ли успети зависи од нас. Овде успева”, констатовала је Чабаркапа и указала на пример Данске где су сви новинари у једном синдикату, и где држава не сме ништа лоше да уради, јер би одмах све медијске раднике имала на улицама.
Она је, међутим, констатовала да појединим члановима Медијске коалиције не одговара грански колективни уговор, јер у својим медијима не могу да испуне стандарде које би тај документ прописивао. “Ако се потпишу стандарди за целу земљу и не испоштују их, они ће пропасти. Таоци смо њихове жеље да они постоје”, тврди Чабаркапа.
Медијска удружења су практично власт
Чабаркапа је у Новом дану изнела и оштре критике на рачун чланица Медијске коалиције (УНС, НУНС, НДНВ, Локал прес и АНЕМ). Каже да је управо Медијска коалиција својевремено инсистирала да држава изађе из медија, иако је медијска студија коју је финансирала ЕУ, предвиђала 10 до 15 регионалних и локалних сервиса у Србији.
На крају су локалне медије купили локални тајкуни, и то државним парама које су им доделиле комисије, што је на крају довело до свега онога на шта је Синдикат новинара упозоравао – тајкунизације, таблоидизације и затварања синдиката у тим медијима, истакла је Чабаркапа.
Упитала је и да ли је нормално да се повуче медијска стратегија, а да нико не зна шта је написано, оцењујући да су медијска удружења све време опструисала доношење тог документа. Тврди да УНС само жели да добије место државног секретара у Министарству културе, док НУНС-у, како каже, не одговара да се промене тренутне околност, јер су они писали претходну медијскуи стратегију.
Тврди и да су медијска удружења у Србији практично власт и подсећа да је потпредседник НУНС-а био помоћник министра у Влади Војислава Коштунице, да је Саша Мирковић из АНЕМ-а био државни секретар у време када је Иван Тасовац водио Министарство културе, као и да је на то место, после њега, дошао Нино Брајовић из УНС-а.
“Они схватају медије као свој плен. Направили су велику штету инсистирањем изласка државе из медија, мислили су да ће се смањити број медија, да ће они бити у комисијама и делити паре. Све је то трговина”, тврди Чабаркапа.
Зато јој је, како каже, драго што Синдикату није дозвољено да има своје представнике у радним групама које одлучују о суфинансирању медијског садржаја, како не би учествовали “у овом циркусу”.
Синдикат је, додаје Чабаркапа, од почетка упозоравао да ће пројектно финансирање легализовати корупцију, јер су сви данас научили да пишу пројекте, и свако ће себи блиским медијима додељивати новац.
(ИЗВОР: Н1, СИНОС, 2. мај 2018, фото: слика екрана ТВ Н1)

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Укупна оцена: +2, гласова: 2)
Loading...

2 thoughts on “ОДЈЕЦИ: НОВИНАРСКА БЕДА СРБИЈЕ

  • 16. маја 2018. at 03:20
    Permalink

    Док је највећи део новинара на ивици глади, они који их „штите“, често имају огромне плате. Машала!

    Одговори
  • 16. маја 2018. at 04:13
    Permalink

    Можда нам фали солидарности?

    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

11 − 2 =