НОВИНАРСТВО ПРЕД ПРОВАЛИЈОМ

Подаци новинарских удружења у Србији показују да је од почетка ове године забележено више од 30 напада и притисака на новинаре, а на листи медијских слобода Репортера без граница, Србија је пала на 76. место у 2018. години, док су друге земље региона напредовале. Учесници дебате “Ко брани новинаре – новинари између притисака и интегритета”, која је у уторак увече одржана у Новом Саду, сложили су се да у таквој атмосфери није безбедно бавити се тим послом.

На питање какви су то притисци на које се новинари у Србији жале, програмски директор Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Динко Грухоњић одговорио је листом ствари – нерегулисано медијско тржиште и нелојална конкуренција, коришћење полуга државе попут пореских инспекција за финансијско исцрпљивање независних медија, криминална додела државног новца на конкурсима, а затим и физички напади, уз стална застрашивања, праћења и уцене.

“Атмосфера у друштву је таква да су неки људи, а сада говорим о нама свима који седимо за овим столом, изабрани као легитимне мете. Нажалост, у Србији имамо искуства са тим шта се дешава када вас прогласе за легитимну мету. Тако да се ми налазимо на самој граници понора, непрестано. И то је та страшна психичка пресија коју вероватно неки људи не могу издржати и пристану на пакт са ђаволом”, казао је Грухоњић.

Ко у таквој атмосфери штити новинаре? Уредник дневног листа Данас Драгољуб Петровић сматра да то данас у Србији не може нико, па чак ни међународни фактори, наводећи пример напада на новинаре на инаугурацији председника Србије Александра Вучића.

“Просто, незаштићен си. Може неко да те дави пред камерама, а замисли како може да те дави тек у хаустору. Може да те развали. И ко може да те заштити ту? Па нико. И ови амбасадори који нам долазе у редакцију Данаса, када им поменемо слободу медија, они нам одговоре да се господин Хан залаже за владавину права и слободу медија”, појаснио је Петровић.

Уредник истраживачког портала КРИК Стеван Дојчиновић решење проблема медијске блокаде у Србији види у јавном сервису. Према његовим речима, истраживања су показала да у Србији грађани просечно гледају телевизију око пет сати дневно, те да је баш тај медиј најдоминантнији, па би Радио-телевизија Србија могла да одигра јаку улогу у формирању јавности.

“Ја мислим да оно што може скроз да промени ситуацију је ослобађање РТС-а. За разлику од Пинка рецимо, то је јавни сервис, финансира се из буџета и новцем грађана. Мислим да практично ослобађањем јавних сервиса ствари могу да се промене. Ја мислим да то мора да се уради на ‘политички начин’, јер неће се тамо ништа само променити”, каже Дојчиновић.

Некадашњи програмски директор у покрајинском јавном сервису Радио-телевизији Војводине Слободан Арежина, сложио се да промене могу поћи из јавног сектора, али тек уз подршку јавности. Подсетио је да је након политичких смена после промене власти у Војводини 2016. године, око 5.000 људи изашло на улице да брани ту медијску кућу.

“Мало је недостајало да дође до попуштања. Да је одржан још један митинг те снаге која је била на првом окупљању, мислим да би власт рекла – седите да причамо. Готово сам сигуран. Постоји једна здрава снага јавности у овој држави, и немојте да је се одричемо”, нагласио је Арежина, који је незаконито и по политичким жељама смењен са места програмског директора 2016. године, а након прве тужбе, у децембру 2017. Апелациони суд у Новом Саду наложио је Радио-телевизији Војводине (РТВ) да га врати на исту позицију.

Он је против тог јавног сервиса поднео још једну тужбу и како је додао на трибини, бориће се до краја.

“Ја хоћу да покажем да се то не може тако. Да се то не сме тако. Да постоје закони, не зато да би нас Хан тапшао по леђима и глави. Дај да се боримо! Некада је борба важнија од резултата.”

Проблеми медијске сцене у Србији не јењавају, професионална удружења новинара напуштају комисије у Министарству информисања, а раније и Радну групу за израду медијске стратегије Србије. Критике стижу и на Механизам настао кроз Споразум о сарадњи, који су крајем 2016. потписали Републичко јавно тужилаштво, МУП и новинарска и медијска удружења, јер није донео решења случајева напада.

(Извор: Радио Слободна Европа, Маја Леђенац/НУНС, фото: Википедија)

 

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Нема оцена)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

17 − 8 =