БЕСКРАЈНА (ЈАЛОВА?) ПРИЧА О МЕДИСКОЈ СТРАТЕГИЈИ

 

Најважнији циљ Стратегије развоја система јавног информисања до 2023. године јесте стварање оквира за успостављање медијског плурализма као кључног предуслова за демократски развој Србије, како на националном, тако и на покрајинском, регионалном и локалним нивоу.

То је један од ставова данас објављених у Предлогу полазних основа за израду медијске стратегије до 2023. који су сачинила медијска удружења и асоцијације.

Новинарска удружења и медијске асоцијације оценили су да су недоследно спровођење претходне Медијске стратегије, а некад и отворена злоупотреба појединих одредаба медијских закона, донетих 2014. године, допринели даљем погоршавању права на слободу изражавања, медијски плурализам и право грађана на непристрасно информисање и стварању генерално неповољног окружења за слободу изражавања и медијских слобода.

Стратегији развоја система јавног информисања до 2023. године морала је да претходи свеобухватна економска студија одрживости медијског тржишта Србије, као и анализа медијског плурализма на локалном нивоу.

Без тих није могуће одредити улогу државе у примени јавног интереса у медијском простору.

Новинарска и медијска удружења сматрају да је повлачење државе из власништва неопходни предуслов за обезбеђивање независности уређивачке политике медија.

Новинарска удружења и медијске асоцијације сматрају да се кроз Стратегију, али и законску регулативу, мора јасно дефинисати разлика између државног и јавног власништва у медијском сектору.

Стратегија развоја система јавног информисања до 2023. године у том смислу, ако и предвиди оснивање јавне (државне) новинске агенције и регионалних јавних сервиса мора да обезбеди механизме који ће омогућити остваривање јавног интереса на начин који неће угрозити тржишну позицију осталих учесника на медијском тржишту.

У складу са важећим законима и европским стандардима те да истовремено такви јавни медији да буду истински независни. Стратегија развоја система јавног информисања до 2023. године треба да обезбеди транспарентност финансирања медија јер је то једно од кључних питања за стварање модела медијског система који неће бити под доминантним утицајем државе, односно власти.

Држава не сме ни на који начин да угрожава самосталност и независност саморегулаторних тела, већ треба да кроз расположиве механизме помогне промоцији рада Савета заштампу и стимулисању медија који прихватају саморегулацију као ефикасан начин подизања нивоа поштовања етичких кодекса и професионалних стандарда.

Новинарска удружења и медијске асоцијације дубоко су незадовољне радом РЕМ-а који је једна од најважнијих тачака медијског система у Србији, и сматрају да будућом Стратегијом треба темељно да се реорганизује модел функционисања Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Новинарска удружења и медијске асоцијације сматрају да Медијска стратегија треба да предвидети унапређење система пројектног суфинансирања јер неправилности, незаконитости и злоупотреба расподеле средстава кроз овај механизам су главни генератори дегенерације медијске сцене, нарочито на регионалном и локалном нивоу.

За то је неопходно изменити Закон о јавном информисању и медијима, донети неопходне подзаконске акте. Уз то треба утврдити јасна правила за избор чланова комисијаза доделу тих средстава те обезбедити додатне гаранције њихове независности, изменама Закона о јавним набавкама дефинисати медијску услугу које се финасирају на овај начин као и прописати обавезност расписивања конкурса за суфинасирање медијских садржаја.

Новинарска удружења и медијске асоцијације упозоравју на неповољан учинак примене правила о медијској концентрацији.

Због тога неопходно да Медијска стратегија поспеши развој медијског плурализма у садржинском смислу, нарочито за информативне програме.

Новинарска удружења и медијске асоцијације се залажу за креирање унапређеног, потпуно функционалног и ажурног Регистра медија.

Он би заиста требало да буде централно место на ком би се прикупљали подаци о државном новцу и државној помоћи медијском сектору. Уз то треба обезбедити потпуну јавност и транспарентост података у Регистру.

Због социјално економског положаја новинара који се годинама погоршава медијска удружења и асоцијације новинарска удружења и медијске асоцијације оцењују да је неопходно омогућити успостављање социјалног дијалога у медијима и размотрити могућности потписивања гранског колективног уговора.

Новинарска удружења и медијске асоцијације истичу као позитиван помак бољу комуникацију са државним органима надлежним за истрагу и процесуирање напада на новинаре.

Међутим, озбиљан проблем је ефикасност истрага. Од укупно 67 регистрованих напада у последње две године решена сус амо четири случаја, два су у судском поступ

(Извор: ФоНет, фото: pixabay)

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Нема оцена)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

1 × 2 =