ОЕБС: НОВИНАРИ НЕ СМЕЈУ БИТИ ГЛИНЕНИ ГОЛУБОВИ

Политичари и јавни функционери не смеју својим изјавама и акцијама стварати непријатељско окружење за медије а свака свака претња медијима и новинарима мора бити озбиљно схваћена и истражена, наводи се у препорукама медијске конференције ОЕБС за Југоисточну Европу одржаној у Струги, у Македонији.

Медијска конференција за Југоисточну Европу коју је организовало медијско одељење Мисије ОЕБС из Беча у сарадњи шест мисија ОЕБС из региона одржана је у Струги у Македонији 10. и 11. маја и завршена препорукама које су произашле са панела и богатих дискусија током конференције.

Имплементирање препорука требало би да обезбеди конкретне кораке у напретку и јачању медијских слобода у региону. У дебати дведневног скупа у Сртуги доминирала је тема безбедности новинара јер је само дан пре конференције у Подгорици пуцано на Оливеру Лакић новинарку Вијести, а у претходној 2017. години у Европи су убијена три новинара (Дапхне Царуна Гализиа, Јан Куциак и Маким Бородин) који су радили на истраживачким причама.

Првог дана конференције, 10. маја, учесници ОЕБС-ове медијске конференције заједно су стали иза Декларације у којој су снажно осудили рањавање црногорске новинарке Оливере Лакић.Главна порука конференције је да свака препрека за слободу штампе представља препреку демократији. Препреке су опструкција не само рада новинара, вец́ и опструкција права грађана на слободно информисање. Злочини против новинара су злочини против демократије.

У завршном говору представник ОЕБС-а за слободу медија Арлем Дезир (Harlem Dezir) изнео је следеће препоруке:

Сваки напад или претња истраживачком новинарству треба да алармира власти које морају да осигурају да новинари раде у сигурном окружењу.

Да бисмо нагласили суштину препоруке о овом питању чврсто захтевамо да:

  1. политичари и јавни функционери не смеју стварати непријатељско окружење за медије својим изјавама и акцијама;

2. свака претња медијима и новинарима мора бити озбиљно схваћена и истражена;

3. некажњавост није опција за земље са демократским уређењем. Извршиоци и налагодавци злочина против медија и новинара морају бити изведени пред лице правде;

4. јасно је речено да власти морају издвојити адекватна људска и финансијска средства за спровођење истраге. Тужиоци и судије морају бити свесни потребе да нападе на новинаре третирају као приоритетне случајеве и да сарађују са новинарским организацијама;

5 . посебну пажњу треба посветити питању сигурности новинарки које се суочавају са додатним претњама, укључујуц́и онлине претње. Као одговор, власти и медији морају развити стратегије родне равноправности како бисмо боље осигурали њихову безбедност.

Други проблем којим смо се бавили на конференцији били су услови рада новинара. Новинари у региону суочавају се са великим проблемима када је у питању заштита њихових радних и социјалних права. Очигледно је да новинари који нису сигурни када је у питању њихово запослење, немају независност.

Чули смо за потребу јачања улоге синдиката новинара у обезбеђивању колективних права. Бољи услови рада смањују потенцијалну изложеност политичким и другим облицима притисака.

У многим случајевима сами медији су под економским притиском и преносе овај притисак на своје запослене. Они се суочавају са неправедним тржиштем, политички контролисаним огласним, финансијским и пореским инспекцијама.

Постоји потреба за више транспарентности када је у питању финансирање медија, посебно када финансирање долази од јавних органа. Важно је да власти не покушавају да утичу на медијско тржиште кроз скривене субвенције.

ОЕБС ће издати низ препорука о државним субвенцијама медијима које ће бити засноване на доброј пракси других европских земаља.

Трећа сесија, о јавним сервисима, нагласила је важну улогу коју они имају у образовању и информисању наших друштава.

Постоји потреба за реструктурирањем јавних медија у региону како би осигурали њихову политичку независност и финансијску одрживост.

Управни органи и запослени морају бити бирани на основу њихових професионалних квалитета а не партијске лојалности.

Јавни медијски сервиси такође морају бити вође у јачању истраживачког новинарства. Они би требало да подржавају иновативне начине ангажовања своје публике. Финансирање, модернизација кроз инвестиције, обуку запослених и јасне одредбе у закону које треба да осигурају независност су кључ будућности јавних медијских сервиса. Регулаторне агенције морају имати способност да обављају своју улогу ради заштите јавног сервиса од политичког уплитања и да гарантују фер услове за развој других медијских актера.

У четвртом панелу о саморегулацији разговарало се о изазовима трансформације тренутних модела саморегулације за употребу у онajn окружењу. Саморегулација може бити важан алат за подизање професионалних и етичких стандарда. Стратегије дигиталне писмености су важне како би се осигурало да новинари и медијски актери као и јавност буду способни да се ефикасно укључе у саморегулацији медија.

Етички кодекс новинара треба да одражава промену медијског пејзажа и потребно је уложити све напоре како би се осигурала његова доследна примена.

Одрживост Савета за штампу требало би да буде приоритет медијске заједнице с обзиром на њихову битну улогу у саморегулацији медија.

Панел о дигитализацији нагласио је да основна људска права и права везана за слободу изражавања и приступ информацијама треба заштитити на мрежи, баш као и ван мреже.

Технолошке предности могу подстаћи демократизацију медија, ширење могу’ности за самоизражавање и брже достављање вести публици. Међутим, медији би требало да се фокусирају на квалитет, а не на брзу испоруку информација.

(Извор: ОЕБС, фото: pixabay)

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Нема оцена)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

16 − 15 =