ЛАЖНЕ ВЕСТИ, ОТРОВ ЗА МОЗАК

Уредник портала „Fakenews трагач“ Стефан Јањић упозорио је у Новом дану ТВ Н1, на експанзију лажних вести у српским медијима, нарочито таблоидима. Грађане је потребно едуковати да препознају лажне вести, каже Александра Крстић са ФПН-а која истиче да су за то неопходни квалитетно образовање, висок степен демократије и висок степен слободе медија.

У Србији постоји портал “Fakenews трагач” који се управо бави лажним вестима и њихови подаци показују да је током 2017. године, дневни лист “Ало” од 358 насловних страна, на чак 237 имао наслове који би се могли окарактерисати као лажне или манипулативне.

У случају таблоида “Информер” бројка је још већа. На 302 насловне стране, чак 362 пута су објављене лажне или манипулативне вести.

Уредник портала Fakenews.rs  Стефан Јањић истиче да су њихове анализе утврдиле да лажне вести највише објављују медији за које је Савет за штампу утврдио да најчешће крше Кодекс новинара, али да се дешава да се лажне вести појаве и у медијима који се сматрају професионалним и објективним.

Лажне вести се, како објашњава, пласирају на три начина: кроз тзв. “copy/paste” новинарство где се текстови са друштвених мрежа или других медија објављују без проверавања чињеница или извора, други начин је прикривено оглашавање, најчешће у текстовима о здрављу, а трећи је политичка пропаганда која је, према његовим речима, често у блиској вези са национализмом.

Како утврдити која је вест лажна?

Јањић каже да постоји неколико начина како утврдити да ли је нека вест лажна или не. Таблоиди често објављују вести позивајући се на анонимне изворе које је немогуће проверити, указује он, али додаје да су те вести често временски орочене, што помаже у анализи. Тако су нпр. таблоиди објављивали да ће у једном тренутку “Хрвати узети Апатин”, “Fakenews трагач” је сачекао датум поменут у тексту, никакво узимање Апатина се није догодило и вест је класификована као манипулативна, објашњава Јањић.

Затим се дешавају манипулације у преводу текстова, па су неки критички текстови који су о Србији објављивани у страним медијима, у домаћим таблоидима преношени као хвалоспеви што се, каже Јањић, лако провери поређењем са изворним текстом.

Исто важи и за истраживања, додаје он и наводи пример таблоида “Ало” који је објавио наслов да ће “Хрватска постати пустиња 2037”, а реч је о потпуно манипулативној интерпретацији извештаја на који се текст ослања.

Лаж која прија

Јањић указује да не постоје релевантна истраживања јавног мњења о томе како лажне вести утичу на јавно мњење, али има утисак да се пласирају текстови у складу са већинским ставом становиништва које, како каже, има дистанцу према мањинским групама и више је наклоњено Русији него ЕУ.

“Према претпостављеној слици се пласирају овакви садржаји и истовремено их учвршћују”, упозорава он, али верује и да људи који препознају нетачне вести уживају у “лажи која прија”.

Јањић каже и да је држава мало заинтересована за проблем лажних вести, и да је Регулаторно тело за електронске медије потпуно пасивно.

Ратнохушкачко новинарство

Доценткиња Факултета политичких наука Александра Крстић упозорава да је циљ лажних вести да заведу и манипулишу како би се прогурала политичка агенда одређене интересне групе.

Број лажних вести се, како каже, увећева од 2013. године, а кулминирале су у време предизборне кампање за председничке изборе у САД. Поред политике, најподложније теме за лажне вести су мигранти, климатске промене, ЛГБТ заједница и вакцине, истиче Крстић.

Указује и да се на основу текстова у домаћим медијима стиче утисак да смо стално са неким у рату – ако нисмо са суседима, онда смо са великим силама. Такво ратнохушкачко новинарство није добро, јер напада емоције, изазива и јача бес и мржњу, упозорава она.

Како се борити против лажних вести?

Зато је посао медијских професионалаца да укажу на вести које нису тачне. У Сједињеним Америчким Државама је нпр. направљена црна листа вебсајтова који су кажни, као и листа кредибилних медија.

“Нису довољне само инцијативе, неопходно је да имамо квалитетније образовање, да можемо да градимо тај однос”, поручује она и додаје да су за висок степен свести неопходни квалитетно образовање, висок степен демократије и висок степен слободе медија.

Зато студентима, на првим предавањима на ФПН-у, говори о лажним вестима – о томе зашто су опасне, како да разликују кредибилне од некредибилних извора итд. Саветује им такође да инсталирају екстензију Истиномера и сличне апликације које би им помогле у разоткривању лажних вести.

“Морате да едукујете грађане да препознају лажне вести”, подвлачи Крстић и додаје да је у иницијативама које подржавају Европска комисија и новинарска удружења, кључно питање повратка поверења у новинарство.

Највећи степен поверења у ЕУ имају националне радио станице, док се најмање верује интернету, истиче Крстић, позивајући се на званичну ЕУ статистику. Такође указује да поверење у друштвене мреже опада, док поверење у новинарство расте, што како каже, показује да неке иницијативе дају резултате.

(Извор МЦ, фото: Барон Минхаузен, pixabay)

[googleb31f91b3fbab80fb.html]

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Нема оцена)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

6 − 6 =