БЕСКРУПУЛОЗНЕ УБИЦЕ НЕДУЖНОГ РАДИЈА БЕОГРАД 202

Зашто Радио Београд 202 не треба да постане још једна музичка станица?
Борба за Двестадвојку није носталгична борба за сећање на прошла времена већ инсистирање на квалитету.

Ово неће бити носталгичан текст о томе како је Београд 202 један од симбола духа овог града, што свакако јесте, већ о томе шта све можемо изгубити ако се по хиљадити пут, у овом граду поведемо логиком тржишта тамо где она не би смела да је присутна.

Наиме, у саопштењу странице Сачувајмо Двестадвојку, која је у међувремену нестала али га можете пронаћи овде, кажу да је директор Радио Београда, Милан Недић најавио претварање Програма 202 у музички радио, затим објашањавају да би то у пракси значило укидање свих других програма од информативних, културних па до спортских садржаја али и удар на колектив од 35 запослених људи који тај садржај и реализују.

РЕКЛАМЕ
У саопштењу се још наводи и следеће: „У целој “акцији” није јасно ни којом идејом се руководи менаџмент куће, шта је циљ и какви ефекти се очекују. Стиче се утисак да о судбини читавог Програма одлучују људи који не познају најбоље суштину радија, медијског јавног сервиса и његове функције. Нетранспарентно, игноришу тела РТС пре свих Програмски савет позван да се бави концепцијом, медијским квалитетом и стратегијом свих програма Јавног сервиса.“

Они још истичу и да радио Београд 202 бележи чак највиши ниво пораста слушаности у односу на све радијске програме укључујући и комерцијалне. Овај податак иде у прилог томе да разлози за реформацију станице не подржава чак ни логика тржишта.

Али ако ипак кажемо да изговор везан за логику тржишта стоји иза разлога који утичу на покушај уништавања станице, опет се дешава сценарио у којем предност дајемо профиту уместо добробити заједнице. Јер садржај који је производила и који тренутно и даље производи заиста јесте непроцењив.

Млађа популација сигурно не може да схвати значај емисија каква је било „Посело 202“ (са Калемегдана и хале Пионир уживо су се емитовали наступи разних извођача, што је људима који нису могли да буду на лицу места значило све), вероватно нису упућени у то ко је Зоран Модли али срећом Википедија јесте. Можда им име Влада Џет неће ништа значити осим уколико нису мали металци којима су старији металци препричали како су након деведесетих изгледале свирке „Хита 202“. „Облак у бермудама“ биће им цитат на лектиру ако и толико. Јер, помислиће многи, они су ти миленијалси који живе од ваздуха и интернета и од радија очекују само рендом забавну музику коју ће пустити у колима.

РЕКЛАМЕ
Али баш ништа од свега овога није валидан разлог за сакаћење ове легендарне радио станице, једине на којој још можете чути шта се дешава на савременој блуз сцени у Блузологији, нити зашто су већина ствари око вас апсолутно Просте к’о пасуљ. За почетак, младе генерације иако јесу најинтригантније и на њима свет остаје, апсолутно нису и једине на планети земљи. Али све и да јесу, оне заслужују да, ако икада пожеле да открију све чари радио апарата и квалитетног радијског садржаја то ураде управо преко ове станице у њеном пуном сјају.

Борба за Двестадвојку је борба за наша права као грађана и одговорних пореских обвезника да не допуштамо драстичан пад квалитета услуге коју нам јавни сервис пружа ни под једним изговором, а по најмање тим да нешто није профитабилно, јер му на крају крајева то и није сврха.

На све то чињеница да је запослење тридесет и петоро људи преко ноћи доведено у питање додатно је забрињавајућа. Није да се у овој држави нису дешавале и горе ствари по питању кршења права радника и грађана него што је то трансформација једне радио станице. Цео град се бесправно трансформише. Али ако се и једна, пола века стара, радио станица нашла на удару, онда се намеће логично питање – шта ће бити следеће, ако је ишта преостало?

Извор: VICE

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Нема оцена)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four × 3 =