ДОКАЗИ ОКО УБИСТВА СЛАВКА ЋУРУВИЈЕ ПРИКУПЉАНИ СУ ЗАКОНИТО

После повремено непријатне, мучне расправе између судија, Драгана Кецмана, полицајца који је прибавио кључне доказе у случају убиства Славка Ћурувије, и адвоката одбране, судско веће одлучило да накнадно саопшти одлуку о томе да ли су докази из Мобтела прикупљени на законит начин. Адвокат Слободан Ружић каже да први пут чује за такву одлуку судског већа и пита: Чему води овакво саслушање сведока?

Жестоке, повремено мучне расправе обележиле су данашње саслушање сведока Драгана Кецмана, полицијског инспектора који је истраживао убиство новинара Славка Ћурувије и прикупио можда и најважније доказе у овом случају – поред осталих, и податке са базних станица мобилне телефоније, на којима би требало да су забележени подаци о кретању и комуникацији оптужених за убиство власника Дневног телеграфа и Европљанина у време убиства.

Управо о тим подацима се на последња три рочишта води најжешћа полемика од почетка овог предугачког процеса, који управо навршава пуне три године.

Кецман је пред судским већем Специјалног суда у Београду потврдио да је на законит начин дошао до тих касета из Мобтела 2005. године. Рекао је да се то догодило пошто су у Управи за борбу против организованог криминала (УБПОК) МУП-а Србије добили информацију да се тамо и даље чувају и подаци са базних станица из априла 1999, када је Ћурувија убијен.

„Ево шта си ми урадио, отпустили су ме пошто сам ти дао касете“

Циљ данашњег сведочења Кецмана (као и Дејана Анђелковића, који је 2005. радио у Мобтелу, у компјутерском одељењу које је ове касете предало инспекторима), био је да се утврди да ли је полиција до тих доказа дошла на законит начин.

Ради се о томе да је Апелациони суд, после жалбе тужилаштва, недавно укинуо решење судског већа које води случај убиства Ћурувије, да усвоји жалбу адвоката одбране и одбаци девет од неколико десетина дискова узетих из Мобтела које је као доказ предложило тужилаштво због тога што, како тврди одбрана, нису законито одузети.

Драган Кецман (који је, иначе, под чудним околностима смењен са позиције начелника УБПОК 2016. године, али је наставио да ради на решавањима убиства новинара Ћурувије и Пантића), истакао је да је једног од запослених у Мобтелу, који му је дао информацију о садржају касета у Мобтелу, „две-три године касније“ срео на улици „јадног и запуштеног“.

„’Ево шта си ми урадио’, рекао ми је тада тај човек, ‘имао сам озбиљних проблема због тих касета, остао сам без посла због тога што сам вам их тада дао’“, препричао је Кецман разговор са тим човеком из Мобтела, али није желео да каже његово име.

„Какав бих ја оперативац био када бих вам то одао?“, питао је овај полицајац.

Кецман је истакао да је идеја с тим касетама на којима су подаци са базних станица била да повежу „одређена лица“ са местима на којима су били на дан убиства. Он каже да су због тога обавили доста информативних разговора са људима из Мобтела и да су на крају, 2005. године, дошли до податка да у згради Аероинжењеринга постоји одељење у коме су архивирани подаци са базних станица. После тога су из полиције, према Кецмановим речима, дописом од директора Мобтела тражили касете са подацима месец дана пре убиства и месец дана после њега.

Додао је и да су касете узимали више пута (два, три или четири пута, није био сигуран), као и да их је први пут било можда и више од 30, као и да су биле упаковане по четири комада, величине 10×10 цм или 15×15 цм.

Рекао је и да никад у оперативном раду прикупљање доказа не иде тако да се све узме из првог пута, да се накнадно увек пошаљу захтеви за нове доказе. Он је појаснио и да постоји мноштво различитих потврда да су ти докази одузети – извештаји, службене белешке, допис, потврде…

Рекао је и да се то може урадити и на неконвенционалан начин, тако што то може да буде и на обичном папиру или на „тоалет-папиру“.

Испитивање Кецмана прошло је уз жестоку, повремено непријатну дебату са судским већем и адвокатима одбране. Расправљали су и председница већа Снежана Јовановић и адвокатица Зора Добричанин Никодиновић, због чега је Снежана Јовановић чак у једном тренутку претила кажњавањем због начина на који адвокатица разговара с њом.

На крају је судско веће најавило да ће одлуку о (не)издвајању појединих касета из доказног материјала (судских списа) саопштити на посебном рочишту – 12. јуна у 10 сати.

Чудно понашање судског већа

Слободан Ружић, адвокат оштећених Јелене и Радета Ћурувије, деце убијеног новинара, каже да је таква одлука веома необична и да никада до сада није чуо да је судско веће одлучило да одлуку саопшти на посебном рочишту.

„Уобичајено је или да суд одмах донесе одлуку или да је остави за крај главног претреса, а посебно сада, када се Апелациони суд јасно одредио да је поступање полиције било законито“, рекао је Ружић и додао да зна „куда води то да се одлука саопштава тек после толико дана, као и да се сведок саслушава на начин на који је то данас урађено“.

Према Ружићевом мишљењу, Апелациони суд је јасно рекао да је прикупљање доказа обављено законито и да се, осим тога што се може издати потврда о одузетим предметима, и из других радњи може видети да је поступање било законито – да је полиција радила на основу овлашћења, да су тужилаштво и истражни судија дали наредбу, да је сва комуникација полиције била законита.

„Не може основни суд да намеће неко друго решење пошто се Апелациони суд јасно одредио“, истакао је Ружић.

Одбрана окривљених је остала при тврдњи да је узимање касета од Мобтела било незаконито и указивала на то да је решење о одузетим предметима издато дан пошто су ти предмети одузети, за шта Кецман каже да има „логично објашњење“ – да је начелник који је требало да потпише решење тог дана био заузет или на путу, па да је решење потписао сутрадан.

Кецман каже и да није имао увид у садржај тих касета, односно дискова узетих од Мобтела, који су стављени у металну касу, под кључем, у УБПОК-у и које је касније (није се сетио да ли је то било 2012, 2013. или 2014. године), када је почела тужилачка истрага, предао тужиоцу за организовани криминал.

Окривљени Ратко Ромић и његова адвокатица Зора Добричанин Никодиновић тврде да није тачно да Кецман није имао увид у садржај касета, као и да за то постоје докази.

На констатацију Владимира Маринкова, браниоца првооптуженог Радомира Марковића, да се не може утврдити веродостојност тих касета, односно да је могуће да су накнадно мењани садржаји тих касета, председница судског већа Снежана Јовановић је рекла да сада није време за анализу доказа, већ да су сведоци позвани само да би се утврдило да ли су они законито прикупљени.

Маринков је позвао Драгана Кецмана као сведока и због других околности током истраге, тако да је извесно да ће се овај сведок бар још једном појавити пред судом у овом процесу.

Анђелковић: Нико није могао да мења податке на касетама

Пре Кецмана сведочио је поменути Дејан Анђелковић, који је 2005. радио у Мобтелу, који је потврдио да су припадници полиције „пар пута“ односили касете са подацима са базних станица и да би требало да о томе постоји траг у виду реверса. Он је препознао и свој потпис на документу који му је предочила судија Јовановић, али је рекао да се не сећа када се тачно то догодило и колико је било таквих касета.

Анђелковић каже да је немогуће да су накнадно мењани подаци на тим касетама, да то нико не би смео да уради. Рекао је и да су имали један читач, али да никада они сами нису читали податке са тих касета, те да су те касете служиле Мобтелу само као „бекап“ у случају када падне систем или дође до неког квара, као и да су се оне изузетно ретко користиле. Истакао је и да те траке никада нису слали у иностранство.

(Извор: Славко Ћурувија Фондација, аутор Перица Гуњић, 31.5.2018, фото: pixabay)

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Нема оцена)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

18 − twelve =