КРШИТЕЉИ КОДЕКСА ДОБИЈАЈУ ПАРЕ АЛИ МИНИСТАРСТВО НИЈЕ НАДЛЕЖНО

Према подацима удружења новинара Србије (УНС) листови „Информер“, „Српски телеграф“ и потрал srbijadanas.com, који су према одлукама Савета за штампу рекордери у кршењу новинарског кодекса, добили су само током ове године око седам милиона динара на локалним конкурсима за медије. Тако су грађани из буџета финансирали гласила за која је утврђено да су кршила кодекс који прописује истинитост у извештавању, поштовање људских права, одговорност новинара. Александар Гајовић, државни секретар за информисање рекао је за Инсајдер да су такве одлуке локалних самоуправа за Министарство културе и информисања неприхватљиве али да нису у њиховој надлежности.

Медијски линч неистомишљеника, кршење претпоставке невиности, застрашивање грађана насловима утемељеним на претпоставкама, угрожавање приватности појединаца и кршење достојанства жртава само су неки од примера свакодневног кршења новинарског кодекса у домаћој штампи.

Медији који крше кодекс не само да због тога не трпе никакве санкције, већ годинама путем локалних конкурса за суфинансирање медијских садржаја од јавног значаја део средстава обезбеђују из буџета.

Правилник о суфинансирању медија прописује само да се приликом одлучивања о додели државне помоћи узме у обзир да ли су медију изречене мере због кршења професионалних и етичких стандарда. То за комисије које одлучују о расподели средстава није обавезујуће.

Још почетком прошле године бивши државни секретар за информисање Нино Брајовић, рекао је за Инсајдер да је за Министарство културе и информисања прихватљив предлог Савета за штампу да се изменама Правилника одлуке Савета учине обавезујућим и да се медијима који крше кодекс онемогући да добијају било какав вид државне помоћи.

До тога међутим није дошло а актуелни државни секретар за информисање Александар Гајовић каже да се у овом тренутку Министарство због превише посла не бави изменама Правилника иако је „увек за промене које доносе бољитак“.

„За сада је тако. У овом тренутку се не разматра измена правилника јер је у току републички конкурс који морамо да завршимо а на који се пријавило 1300 учесника. Ми радимо и суботом и недељом да бисмо стигли да завршимо посао који је пред нама и немамо времена да се бавимо локалним конкурсима. На републичком нивоу и конкурсима које ми спроводимо поштујемо сваку одлуку Савета за штампу и нико са осудом Савета не може да прође“ рекао је Гајовић за Инсајдер.

Он је истакао и да одлуке локалних самоуправа нису у надлежности Министарства културе, и да Министарство може само да локалну самоуправу пита шта се десило, али да закључци Министарства за њих нису обавезујући.

Финансирање „јавног интереса“

Суфинансирање медија путем конкурса уведено је као обавеза 2015. године, Законом о јавном информисању и медијима који прописује да се буџетски новац додељује медијима како би производили садржаје од јавног интереса.

Према Правилнику који прописује критеријуме за оцену медијских пројеката, предност у добијању новца требало би да имају пројекти који остварују јавни интерес и медији који раде у складу са професионалним и етичким стандарда.

Чињеница је међутим, да се од почетка примене новог закона на локалу дешавају бројне злоупотребе и расписују конкурси по мери одређених медија.

И поред препоруке да се приликом расподеле државне помоћи узму у обзир одлуке Савета за штампу, новац све чешће завршава на рачунима медија за које је Савет утврдио да континуирано крше Кодекс новинара Србије.

Према подацима УНС-а, у Сомбору, Панчеву, Белој Цркви, Вршцу, Ковину, Кули, Суботици, Пландишту, Сремским Карловцима, Кикинди, Бачкој Паланци и Старој Пазови, листовима „Информер“, „Српски телеграф“ и порталу србијаданас.цом из буџета је исплаћено укупно 6.650.000 динара.

У прошлогодишњем истраживању Савета за штампу, утврђено је да је „Српски телеграф“ био први у кршењу новинарског кодекса са 1.282 прекршаја, док је „Информер“ био на четвртом месту са 953 прекршаја. За девет недеља праћења утврђено је да је портал србијаданас.цом у прошлој години 938 пута прекршио новинарски кодекс.

Ови подаци међутим нису утицали на комисије у 12 локалних самоуправа које су управо овим медијима дале новац за производњу „садржаја од јавног значаја“

Тако је, према писању портала ЦИНС, општина Пландиште финансирала пројекат „Српског телеграфа“ уз образложење да их тако подстичу да се придржавају кодекса.

„Својом одлуком Конкурсна комисија подржава апликанта у настојању да се у наредном периоду придржава препорука Савета за штампу и примени их у раду.“, наводи се у одлуци Комисије.

И након тога, овај лист је наставио да крши кодекс, истовремено не поштујући одлуке које му је изрекао Савет за штампу.

Према истраживању ЦИНС-а, таблоиди „Српски телеграф“ и „Информер“ добили су за последње две године укупно 23,05 милиона динара кроз конкурсе за медије.

(Извор МЦ, фото: pixabay)

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Нема оцена)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four + 14 =