ЦЕНЗУРА И ПРИТИСАК СИСАЈУ КРВ НОВИНАРИМА У РЕГИОНУ

У Сарајеву се представљени резултати истраживања „Невидљиво насиље: Приче из редакције“ које је показало да новинари из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Косово обављају посао у условима дискриминације, цензуре и отворених притисака, који резултирају аутоцензуром.

У истраживању је учествовало 50 новинара запослених у јавним, комерцијалним и непрофитним медијима, а рађено је од јануара до маја 2018. године, објавио је Радио слободна Европа.

Већина новинара који су пристали да одговарају на питања затражила је да буду анонимни, што према оцени истраживача довољно говори о томе колико се суочавају са страхом приликом обављања свог посла.

„Углавном су нам говорили да је ситуација иста у свим земљама – плате, са којима нису задовољни, или немају стални уговор, или су хонорарци. Самим тим се онда не поштују до краја сва она њихова права која су законом прописана“, рекла је новинарка из Црне Горе Милица Богдановић.

Према њеним речима, посебно је занимљиво то што су новинари давали оцену три или четири, када су одговарали на питање како би оценили слободу извештавања од један до пет.

„Било је доста примера људи који су говорили да имају јако добар однос са уредницима и да тај интерни притисак и притисак разних интересних група оглашивача није директно на њих, него да то некако дође индиректно, преко менаџмента или уредника“, рекла је она.

Биљана Секуловска, новинарка из Македоније казала је да је посебно забрињавајући финансијски положај новинара који су плаћени од сто до триста евра.

„То су хонорари, нису пријављени. Новинари су свесни тога, али се боје да ће изгубити свој посао и зато су принуђени да ћуте. Али, млађи новинари су инсистирали да причају, са именом и презименом. Ја мислим да је прогресивна снага у Македонији у младости“, оценила је Секуловска.

Новинарка са Косова Уна Хајдари казала је да је слобода изражавања последњих година боља, јер је створена атмосфера да је дозвољено да се критикују и највиши политичари.

„Не наравно на јавном сервису, али у свим другим медијима, а да не долази до неких реперкусија за новинаре“, рекла је Уна Хајдари.

Проблеми с којима се суочавају све земље јесу и слаби синдикати, недовољно фокусирана новинарска удружења и генерално незадовољство због ситуације у којем се новинарство налази.

У Босни и Херцеговини забрињавајуће је то што је све мање медија који нису под утицајем политичких структура, рекла је новинарка Ниџара Ахметашевић и додала да је крање време да се нешто промени у новинарству.

„Та промена сигурно неће доћи извана, та промена неће доћи са страним донацијама – како је покушано пре двадесет и више година, та промена напросто мора доћи из неког другог правца. И то није промена коју ће донети новац, то је промена коју ће донети други начин размишљања и храбрији новинари, боље образовани и боља школа новинарства, коју ми, нажалост, немамо“, поручила је Ниџара Ахметашевић.

(Извор: ТВ Н1, фото: pixabaz)

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Нема оцена)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

eighteen − fourteen =