ПОРТАЛ „ПИШТАЉКА“ ПРОБИЈА УШИ КОРУПЦИЈИ

Аутор: Кристина Ковач

„Данас се навршавају три године примене Закона о заштити узбуњивача. Овај закон, чији је иницијатор и у чијем је писању учествовала Пиштаљка, постао је златни стандард на који се угледају друге земље“, рекао је главни и одговорни уредник портала Пиштаљка Владимир Радомировић.

Он је на отварању конференције „Гласна Пиштаљка: Узбуњивачи и новинари против корупције“ у Српској академији наука и уметности истакао да су Пиштаљку пре осам година основали „новинари који су трпели одмазду на свом послу, новинари који су били узбуњивачи“.

„Иницирали смо доношење и писање закона и успели у томе да у писању учествују и они због којих се закон усваја, узбуњивачи. То се још никада и нигде није десило. Био је то храбар искорак и показало се – добра одлука“, рекао је Радомировић и подсетио да је Србија још у 14. веку, у Душановом законику, препознала потребу да судови заштите оне који указују на незаконитости.

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић рекао је да је од 2015. године до данас „обуку о примени Закона прошло око 1200 судија и више од 300 судских помоћника“.

„Узбуњивач који трпи одмазду треба да ужива заштиту“, нагласио је Милојевић и додао да је „до данас пред свим судовима поднето 568 предмета по Закону о заштити узбуњивача од чега је решено 497, док је 71 предмет остао нерешен“.

„У овом периоду поднето је 79 захтева за одређивање привремених мера и данас је само један остао нерешен“, рекао је Милојевић и истакао да једино „ефикасно и правовремено суђење и заштита узбуњивача може врати поверење јавности у судство“.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици навео је да је „заштита узбуњивача један од приоритета Србије и кључни елемент поверења грађана у систем, али и процеса придруживања Србије Европској унији“.

„Поглавље 23, борба против корупције, је нешто на чему заједно морају да раде политичари, институције, невладин сектор, али и цело друштво. У Србији мора постојати нулта толеранција на корупцију“, рекао је Фабрици и нагласио да су узбуњивачи ти који имају интегритет да се супротставе корупцији, а да новинари који о томе извештавају морају бити заштићени.

„Драго ми је да је Србија на добром путу, Закон о заштити узбуњивача је одличан, а сада је кључна његова примена. Правосуђе има у томе кључну улогу, као и новинари који о томе извештавају, а којима се мора гарантовати слобода говора“, рекао је Фабрици.

На конференцији је говорио и бивши директор Хитне помоћи у Београду, узбуњивач Борко Јосифовски, који је навео да је „смењен чим је указао на незаконит рад ове установе“.

„Указао сам на праксу да Хитна помоћ у сарадњи са приватним погребницима крши закон. Она не чини све да помогне људима и спаси их смрти, а након тога приватним погребницима даје адресе преминулих за одређену накнаду. И екстерна комисија која је накнадно проверавала рад Хитне помоћи закључила је да од 53 случаја са смртним ишодом, Хитна помоћ није покушала реанимацију пацијената у осам случајева“, испричао је Јосифовски.

Он је навео да „ниједан од министара није покушао, није хтео или није смео да се ухвати у коштац са афером ’Хитна помоћ’“.

„Уз помоћ Пиштаљке одлучио сам да тужим државу не би ли сви одговорни били изведени пред лице правде. Нажалост, у првом степену сам изгубио, али сам оптимиста. Предуги судски процеси исцрпљују узбуњиваче, али нећу одустати од борбе“, рекао је он.

Председник Србије Александар Вучић на конференцији је навео да је „свака пријава крађе или злоупотребе јавних добара добра за друштво“.

„Друштво које хоће правду, то мора да препозна“, рекао је Вучић и додао да је Србија увела „добар обичај да једна невладина организација, у овом случају Пиштаљка, организује сертификоване обуке за заштиту узбуњивача“.

Вучић је истакао да су „узбуњивачи почели да добијају пресуде, да се систем покренуо и да Србија неће ићи уназад“.

„Подржавамо рад Пиштаљке. Држава има обавезу да заштити своје грађане“, рекао је Вучић и навео да је „срамота државе што више није урадила у случају Јосифовског“, као и да ће „у оквиру својих надлежности и Устава учинити све да се тај случај покрене“.

Он је истакао да се за здравство из буџета издваја око 20 одсто средстава и да је због тога ова област, више од било које, подложна корупцији.

На конференцији је говорио и узбуњивач из Сједињених Америчких Држава, ваздухопловни маршал Роберт Меклејн који је указао на злоупотребе са буџетом за заштиту авиона, након чега је отпуштен.

Европска комисија почела је расправу о Директиви о заштити узбуњивача, након чега ће све државе чланице морати да усвоје овакав закон, речено је на конференцији.

Ана Мајерс, директорка Међународне мреже за узбуњивање говорила о је директиви и навела да је идеја о томе настала још 2013. године, али да државе чланице тада нису имале слуха за потребу доношења таквог документа.

„Сада шватају значај заштите узбуњивача, али и заштите новинара који извештавају о корупцији. Нарочито након убистава новинарке Дафне Каруана Галиције на Малти и Јана Кучијака у Словачкој. Иако ће новом директивом можда узбуњивачи и новинари бити заштићенији, колико сам видела, биће заштићеније и информације које ће чешће бити проглашаване тајном. Ми то не желимо, желимо заштиту, али и доступне информације“, рекла је Мајерс.

Она је навела да ипак све чешће имамо примере прекограничног узбуњивања, где се узбуњивање деси у једној земљи а последице неправилности се осећају у другој.

Правни директор оранизације Пројекат за одговорну власт из САД-а Том Дивајн говорио је о пракси и искуствима у заштити узбуњивача у својој земљи и истакао да су „у САЂу узбуњивачи подигнути на пиједестал и да нема политичара који не подржава узбуњиваче“.

„Мислим да смо победили у тој ‘културној револуцији’. Ипак, иако 40 година имамо закон, ми још увек нисмо обучили судије и тужиоце да поступају у складу са њим, као ви у Србији“, истакао је он.

Вим Вандекеркхове са Универитета Гринич из Велике Британије говорио је о праксама и процедурама у заштити узбуњивача у земљама Европе и навео да „узбуњивање није једна одлука, већ процес који том одлуком само почиње“.

„Узбуњивање почиње када неко постави тешко питање или неку бојазан, због чега неко други у том лицу види опасност и над њим почиње одмазду“, рекао је он.

Правни саветник Европског центра за слободу штампе и медија Флутура Кусари рекла је да „Европски суд за људска права сматра да заштита члана 10 Европске конвенције о људским правима обухвата и заштиту узбуњивача“ и истакла да је од 2005. године повећан број случајева за заштиту узбуњивача пред овим судом. Она је учесницима конференције објаснила који су кораци и који критеријуми Европског суда када одлучује у случајевима за заштиту узбуњивача.

Адвокат Пиштаљке Милан Павлица на конференцији је истакао да је улога тужилаштва да истражи оно на шта узбуњивачи укажу и да настави кривично гоњење уколико за то има елемената.

О пракси у САД-у о улози тужилаца говорио је федерални тужилац Амит Кабравала, док је заменик јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Новом Саду Радивој Каћански говорио о примерима истрага које су покренуте на основу информација које су тужилаштву достављали узбуњивачи.

„У највећем броју случајева, на жалост, узбуњивачи желе да остану анонимни, што нам отежава рад. Нама олакшава када од узбуњивача, људи који се налазе тамо где се дешавају злоупотребе, добијемо информације и увек смо веома расположени да са њима сарађујемо“, рекао је Каћански.

О својим искуствима у пријављивању злоупотреба и поступцима које због тога воде говорили су и узбуњивач из Раче Томислав Вељковић који је пријавио злоупотребу средстава за изградњу фабрике за прераду отпадних вода, докторка Бојана Бокоров која је пријавила незаконитости у вези са радом Института за онкологију у Сремској Каменици, као и судија Биљана Мраовић из Шапца која трпи одмазду због ослобађајуће пресуде у предмету против градоначелника тог града.

(Извор МЦ, фото: pixabay)

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Нема оцена)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 × 1 =