НОВИНАРИ ЧЕСТО ПОД ПРИТИСЦИМА ПЛАСИРАЈУ ЛАЖНЕ ВЕСТИ

Улога медија је кључна за ЕУ интеграције, али медији подложни притисцима све чешће пласирају дезинформације и лажне вијести у БиХ, речено је то на новинарском форуму који је организовала Делегација Европске уније у БиХ. Ништа боља ситуација није ни у земљама регије.
Медијски стручњаци у регији и представници Европске уније на форуму су говорили о начинима ефикаснијег и конкретнијег извјештавања, поготово када је ријеч о ЕУ интеграцијама.

Извршни директор СЕЕНПМ мреже за професионализацију медија у централној и југоисточној Европи Тихомир Лоза казао је како је пласирање лажних информација и вијести у посљедње вријеме постао тренд међу одређеним медијима те да су у већини случајева таква медијска ђеловања повезана с актерима у иноземству.

„Јавност већ зна да поједини портали, као и телевизије добијају подршку од влада Москве, затим Анкаре или можда још неких земаља и да су били укључени у кампање намјерне производње лажних вијести. То је свакако све подложно анализи, међутим, несумњиво је да у томе има истине. Ипак вјерујем да су те вијести много озбиљније када се пласирају локално и без утјецаја вањских сила у БиХ, али и свим другим земљама Западног Балкана“, појаснио је.

Отпорност јавности на дезинформације

Лоза је нагласио да је веома важно сагледати отпорност јавности на „поплаву“ лажних вијести, кампања и дезинформација и самим тим у обзир узети све факторе. Међу њима су најважнији ниво слободе изражавања, затим образовање те медијска и информациона писменост грађана.

„Слобода изражавања се врло често заборави и уколико обратимо пажњу на најразвијеније земље примјетно је да се и оне с дезинформацијама боре најсофистициранијим механизмима. Слобода изражавања не подразумијева то да сваки појединац може написати или рећи шта пожели, већ је то много комплекснији процес. Разлог томе је веома низак ниво медијске слободе у регији и константан негативни тренд“, истакао је Тихомир.

Навео је и то да су медији у већини земаља били слободнији прије десет година него данас. Појаснио је да је таква ситуација присутна у БиХ, али и у другим много развијенијим демократијама које се боре с екомомским проблемима, прије свега због промијењених тржишних параметара.

„Много је фактора који су довели до тога, више у другим земљама, него у БиХ, а ријеч је прије свега о нејасном власништву над кључним медијима, али и оним ‘двомјесечним порталима’ који се успоставе и врло брзо се угасе. То уноси посебну дозу несигурности у медијима, али и јавности. Такођер, мало регионалних медија је самоодрживо на комерцијалној бази, јер су политичке и економске групе навикле да ‘имају прсте у томе’ и у томе су веома вјеште“, додао је.

Истакао је да управо такве групе користе пропаганду и успјешно манипулишу јавношћу те да је управо због тога кључно образовање.

„Мислим да не постоје брза и лака рјешења јер слобода медија и притисак под којим се они налазе је проблем који превазилази границе професије, јер то се не тиче само медија, него цијелог друштва. Друштво много очекује од новинара и потребни су велики напори и заједничко ђеловање да се тренутна ситуација поправи. Охрабрује то што велики дио јавности, медија и међународних партнера постаје свјестан важности слободе изражавања и да су заинтересовани за побољшање у тој сфери“, рекао је Лоза.

Земље Западног Балкана су најподложније лажним вијестима

Јамила Миловић Халиловић, шефица Уреда за комуникације Европске уније у Сарајеву, навела је како образовање игра кључну улогу у ћелокупном систему дезинформација, алгоритама и лажних вијести.

„Европска комисија је до сада објавила низ студија и релевантних извјештаја, једна од посљедњих је од Института за отворено друштво у Софији гђе су земље Западног Балкана оцијењене као најрањивије и најподложније лажним вијестима, а БиХ је, нажалост, на самом врху те листе. Ријеч је о теми о којој многи мисле да много знају, али веома мало о њој истражују и читају“, истакла је Јамила.

Појаснила је да је управо циљ новинарског форума изношење искустава и препорука медијских стручњака, регионалних новинара и представника Делегације ЕУ како би се на најбољи начин пронашло рјешење за сузбијање негативног тренда ширења дезинформација и лажних вијести који утјечу на све процесе у БиХ и околним земљама.

„То је веома битно како би сви медији у демократским процесима научили како да се носе с лажним вијестима у глобалном свијету. Мислим да је то посебно важно за БиХ у овом предизборном контексту. Ово се питање не може изоловано ријешити него то мора бити учињено у склопу свих институција, регулатора, медија, новинара и образовних институција, Европске уније и свих оних који се залажу за што је мање могуће пласирање лажних вијести, дезинформација посебно на друштвеним медијима“, појаснила је Јамила.

Дејан Анастасијевић, новинар Би-Би-Си-ја на српском језику из Београда, појаснио је однос уласка земаља Западног Балкана у Европску унију и медијског извјештавања о тој теми. Навео је да се у Србији, поготово Београду, сматра да влада антиевропско мишљење јавности, али да је то у потпуности погрешно.

„То је прије свега зато што је и тај антиевропски начин доминантан у медијима, а прави резултати истраживања јавног мнијења говоре о томе да је 58 посто грађана за улазак у Европску унију. Тај процент варира отприлике за десет посто. Тако, уколико дође до одређених препрека на том европском путу процент се снижава, а све због начина медијског извјештавања“, навео је.

С друге стране, Анастасијевић је нагласио да су медији најмањи проблем и да више забрињава тренутна политичка, економска и сигурносна ситуација те независно правосуђе у земљама које теже ка Европској унији и да су те сфере много горе него у Европи.

„Европска унија земље Западног Балкана посматра као дио Европе који треба смирити, а не укључити у своје чланство и због тога увијек подржавају лидере који теже аутократији, али подржавају стабилизацију, као што су Александар Вучић (Србија), Никола Груевски (Македонија) и Мило Ђукановић (Црна Гора). Самим тим је развијен и дволичан однос ЕУ према тим лидерима како би се постигли обострани интереси, а ситуација, умјесто да се побољшава, постаје све гора па тако свједочимо терористичким нападима у Европи, мигрантској кризи и рату на Блиском истоку“, рекао је Анастасијевић.

БиХ је најмање напредовала у процесу ЕУ интеграција

Џенана Хоџић, савјетница Канцеларије специјалног представника ЕУ, појаснила је гђе се тренутно БиХ налази у процесу ЕУ интеграција, поготово када је ријеч о стабилизацији и придруживању. Подсјетила је да је наша држава заједно с Хрватском и Македонијом 2000. године започела тај процес, али да је остварила најмање успјеха.

„Македонија је већ од 2004. године постала службени кандидат за улазак у ЕУ, док је Хрватска њен пуноправни члан постала 2013. године. Србија и Црна Гора су постале кандидати за чланство у ЕУ 2007. године, а БиХ је тек у фебруару 2016. године поднијела захтјев за чланство и у њему је потврдила да има довољно развијену демократију и потребне копенхагенске услове (политичке, економске и усклађено законодавство). Одговорили су на први круг, а у наредном периоду добит ће додатна питања, што је и нормална процедура, међутим, битно је нагласити да је она тек у фази мишљења“, казала је Хоџић.

Навела је да су Србија и Црна Гора већ дубоко у процесу чланства, а да је БиХ након 18 година тек у фази мишљења. Нагласила је да су у овом процесу образовање и квалитетно информисање веома важни те да у томе важну улогу играју медији, али и подршка грађана.

„БиХ је споро напредовала због неријешеног питања ‘Сејдић-Финци’, а према захтјевима ЕУ права мањина су кључни елементи када је ријеч о стабилизацији. Тако су се довела у питање људска права, промјена Устава, егзистенцијални проблеми који су резултирали протестима грађана, а законодавство није усклађено с европским стандардима. ЕУ настоји прилагодити своје политике и стратегије, а препоруке са самита из Софије ће зависити од медијске комуникације и количине дезинформација“, закључила је Хоџић.

(Извор: /www.klix.ba/, текст и фото, остављена је ијекавица, тј. чланак у изворном облику)

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Нема оцена)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nine + 14 =