ЗАМУМУЉЕНИ СЛУЧАЈ „НОВОСТИ“

Упркос обавези државе да се повуче из власништва у медијима, случај Компаније Новости показује да је на делу супротан процес кроз поступак реорганизације држава може да повећа свој власнички удео.

Држава, која је још пре три године требало да се повуче из власништва медија, у медије се враћа.

О статусу Компаније Новости, у којој је готово немогуће размрсити власничку структуру, како је то више пута у последњих пет година понављао Александар Вучић, раније председник Владе Србије, а данас шеф државе, требало би да буде одлучено 6. јула 2018.

Пред Привредним судом у току је процес који би требало да доведе до одлуке да ли ће фирма ићи у стечај или ће се усвојити трећа верзија унапред припремљеног плана реорганизације који пружа могућност претварања дугова у капитал.

Према Закону о јавном информисању и медијима из 2014. године, држава је медије требало да напусти до 1. јула 2015. године.

Предстечајни поступак за Новости покренут је још у септембру 2017. године. У међувремену, дуг фирме која је у вишемесечној блокади се гомила.

„Куповина времена“ – тако су стручњаци оценили прве две верзије плана који није био прихватљив за повериоце.

Ни у једној верзији не види се проблематични пакет акција у власништву бизнисмена Милана Бека. Он је постао већински власник Новости 2006. године када је преко три своје оф-шор компаније купио пакет акција које су му омогућавале контролу над фирмом. Беко поседује 62.3 одсто компаније, док је држава власник 29.5 процената.

Представници немачке медијске компаније ВАЦ тврдили су да су Беку позајмили новац за куповину Новости уз договор да компанија касније припадне њима. Беко је у интервјуу за Б92 2010. године рекао да то није било предвиђено уговором.

Пре седам година трима фирмама Милана Бека одузето је право гласа и од тада држава практично самостално управља Новостима.

Међутим, иако су му суспендована управљачка права, Милан Беко је за генералног директора компаније именовао свог човека, Срђана Мушкатировића док је Влада именовала чланове Надзорног одбора.

На питање како је то могуће, државни секретар за информисање Александар Гајовић каже за БИРН да је „такав договор између државе и Бека.“

Беков представник Срђан Мушкатировић је и предлагач плана реорганизације – чијим би усвајањем Бекове акције практично прешле у руке државе, па се намеће питање постоји ли договор са државом и око промене власничке структуре.

О томе како ће изгледати будућност новина које су деценијама биле најтиражније у некадашњој Југославији не жели готово нико јавно да говори, а они који на то пристану не знају шта ће се дешавати.

Ни бивши директори и главни уредници, ни чланови Надзорног одбора у више сазива, ни Милан Беко као власник највећег броја акција, ни садашњи генерални директор Срђан Мушкатировић нису желели да говоре на ову тему.

„Влада покушава да изнађе најбоље решење. Излазак из медија није лак процес и држава ће напустити Новости када се за то стекну услови“, каже државни секретар за информисање Александар Гајовић.

Наслеђе немачког ВАЦ-а

Бивши председник Србије Борис Тадић у разговору за БИРН рекао је да су га из Немачке „стално притискали због ВАЦ-а“, али да држава ту није могла више да учини.

ВАЦ је тврдио да је Милан Беко купио Новости њиховим парама и да је изиграо договор када је компанију требало да преда немачкој фирми. Беко негира да је било таквог договора.

Бизнисмен Мирослав Богићевић је у интервјуу за недељник Експрес рекао да га је Тадић „2011. године молио да купи ВАЦ-ове акције јер је имао проблем са Ангелом Меркел која није хтела да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању док год ВАЦ не изађе из Србије“.

У каснијој фази, компанија Адриа Медиа Гроуп (АМГ) је покушала да направи договор са представницима ВАЦ-а, али је то спречено јер властима није одговарало да „Курир преузме Политику и Новости“. Александар Родић, власник АМГ, одбио је да за БИРН говори на ову тему.

Председник Србије Александар Вучић казао је за БИРН да проблем са ВАЦ-ом никада није био тема разговора са канцеларком Немачке Ангелом Меркел.

Ко су власници Новости?

„Замршена власничка структура” – интерпретација политичара и медија годинама уназад служи као оправдање за нерешавање ове спорне приватизације, како је својевремено оцењена у извештају Савета за борбу против корупције Владе Србије.

Држава у компанији има 29,5 процената док три компаније у власништву Милана Бека – Тримаx Инвестментс и Ардос Холдинг са по 24,9 и Карамат Холдингс са 12,5 – имају већински пакет. Мањински власници су ПИО фонд са седам одсто, док се мање од једног процента власништва налази у рукама физичких лица.

У ову ионако компликовану једначину треба убацити и односе Компаније Новости са другим, „сестринским“ компанијама.

Ту је, пре свега, Штампарија Борба која је у државном власништву и којој Новости највише дугују, а затим и Компанија Борба, која је у сто посто државном власништву и која се тужи са Новостима због пословне зграде од преко 13.000 квадратних метара на ексклузивној локацији у Београду у Косовској улици.

Постоји и Штампарија Новости, која је заједничка компанија Штампарије Борба и Компаније Новости.

Шта доноси план реорганизације

Укупне обавезе Новости, према подацима из плана реорганизације, износе преко 1,4 милијарде динара.

Новости највише дугују Штампарији Борба – 670 милиона динара.

Штампарија Борба, чијих се 80 процената налази у власништву државе, има дугове према тој истој држави, које не може да исплати јер, упркос пресудама, не наплаћује дуг од Новости.

И Компанија Новости и Штампарија Борба налазе се од јула 2017. године у блокади. Компанија Новости има дуг од 506 милиона динара, а Штампарија Борба држави дугује 334 милиона динара.

Штампарија Борба ће као највећи поверилац имати кључну улогу у усвајању плана реорганизације на основу ког би могла да преузме Новости, чија је процењена вредност 427 милиона динара.

Једна од мера реорганизације је и отпуштање запослених, али није наведено колико ће радника од тренутно 363 запослених изгубити посао нити колика ће им бити отпремнина.

„Ово је значајан недостатак плана јер омогућава да органи управљања усвоје потпуно нови концепт функционисања компаније са којим се повериоци и запослени не би сложили”, наводи Небојша Ђуричић, стечајни консултант.

Он каже да циљ прве две верзије плана реорганизације није био да се реши проблем. “Осмишљени су као начин да се одложи плаћање дугова док се не осмисли креативнији предлог или због индиректне контроле уређивачке политике“, каже Ђуричић.

Раде Видаковић, извршни директор Новости, на питање да ли сматра да би компанија боље пословала усвајањем овог документа каже за БИРН да Новости последње четири године позитивно послују и да очекује да ће адекватним инвестирањем приходи расти.

Ко управља Новостима?

Закон о јавном информисању и медијима предвиђа да држава мора да изађе из медија до 1. јула 2015. године. У супротном закон налаже да се „капитал издавача медија приватизује преносом акција запосленима без накнаде“.

Ни до једне од поменутих ситуација није дошло у Компанији Новости. Уместо тога, држава већ седам година самостално управља Новостима након што је Комисија за хартије од вредности 2011. године одузела право гласа трима компанијама Милана Бека које су у збиру већински власник.

Било која од три фирме Милана Бека имала је законску обавезу да објави понуду за преузимање државних акција. Међутим, уколико нису имали довољно новца за понуду, имали су обавезу да продају своје акције како би смањили свој удео у укупном власништу на 25 процената.

Милан Беко нити је поднео захтев за преузимање државних акција, није је продао акције које поседује због чега му је и укинуто право гласа.

Државни секретар за информисање Александар Гајовић сматра да би одговорност за ситуацију у Новостима требало да буде у складу са процентима власништва и да нема разлога да држава једина тражи решење ако је 70 процената компаније у приватном власништву.

Савет за борбу против корупције је још у свом извештају из 2011. године указао на неправилности у процесу приватизације Компаније Новости јер, између осталог, у коначни прорачун није ушла вредност зграде, што мења проценат власништва Републике Србије, којој зграда и припада.

Савет је 2011. године Вишем јавном тужилаштву у Београду 2011. године поднео кривичне пријаве због незаконите приватизације Компаније Новости.

У Вишем јавном тужилаштву речено нам је да је 2012. године након преткривичног поступка даљи рад преузело Тужилаштво за организовани криминал.

Ове пријаве се још увек налазе у предистражном поступку, сазнајемо из Савета за борбу против корупције.

План за уједињење компанија

Пре четири године постојала је иницијатива да се проблем реши уједињењем компанија. Чинило се да овај предлог, осим надлежних у овим компанијама, подржава и Влада Републике Србије.

Барем је такав став изнела на састанку који је 28. марта 2014. одржан у канцеларији тада првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића када је одлучено да, између осталог, Штампарија не активира менице за наплату потраживања од Новости, а да ће државни врх предузети хитне радње у циљу обједињавања три компаније.

Из записника са поменуте седнице сазнајемо да ће „држава путем конверзије потраживања у улоге постати већински власник целог система“.

„Држава може то да реши, али очигледно не жели. Радна група Владе, која је требало да ради на уједињењу, иако обећана, никад није формирана. Њих не занима ни Штампарија, ни Новости, занима их само зграда, за коју је очигледно заинтересован неко утицајан“ каже за БИРН Момир Стојановић, тада председник Надзорног одбора Штампарије Борба.

Председник Србије Александар Вучић је за БИРН изјавио да се, пак, овога не сећа. Он је у краткој изјави за БИРН казао да постоји велики проблем са акцијама Новости, да је држава некако престала да се тиме бави и казао да ће се у будућности интензивније радити на томе да се тај проблем реши.

Влада се помиње и у службеном допису Ратка Дмитровића, тадашњег генералног директора и главног уредника Новости достављеном Пореској управи 2014. године, где пише „да због добијених инструкција од председника Владе није плаћао наведене рате, осим текућих обавеза.“

Четири године касније иста идеја о претварању дугова у власнички удео предочена је у новој верзији документа, међутим, занемарен је у међувремену усвојен закон који налаже супротно – да се држава из медија повуче.

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Јавни новац за јавни интерес“, који спроводе БИРН, НУНС и СЋФ, а финансира Европска унија. Ставови изречениу овом тексту представљају ставове аутора и не одсликавају ставове ЕУ.

(Извор: Кажи Тражи, 07.06.2018.)

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Нема оцена)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 × 5 =