ЋУЛИБРК: ЛАЖНЕ ВЕСТИ СЕ ПЛАСИРАЈУ СВЕСНО

 

Основна правила новинарског заната су довољна да се изборимо са лажним вестима, ако то хоћемо, али ја све више имам утисак да такве вести нису последица грешке, него намере, изјавио је главни и одговорни уредник недељника НИН Милан Ћулибрк.

Ћулибрк сматра да се лажне вести пласирају свесно и са јасним циљем, као и да се наводне чињенице измишљају како би се остварили интереси.

„Док се на крају сазна да ли је то била истина или лажна вест, онда је касно. Што кажу, појео вук магаре“, рекао је Ћулибрк новинару ФоНета Миленку Обрадовићу, у оквиру серијала Прес екстра.

Ћулибрк је предочио да је кључни проблем што се подаци уопште не проверавају и што се све узима здраво за готово.

„Барем, у 50 одсто случајева се свесно пласирају лажне вести са јасно дефинисаним циљем“, тврди Ћулибрк и подвлачи да Савет за штампу реагује на кршења Кодекса новинара, али да то не даје резултате.

„Сведоци смо да највише новца од државе добијају медији који најчешће крше Кодекс новинара“, указао је Ћулибрк, који сматра да таквим односом држава директно доприноси кршењу правила професије.

Држава, дакле, томе доприноси директно, а ако би се умешала и на други начин, плашим се да се то не би добро завршило за медије, упозорава Ћулибрк.

Он је изразио бојазан да новинари губе битку за поштовање професије и да се данас као главни циљ све више поставља привлачење гледалаца и слушалаца ради зараде, а да за истину нико нема времена.

Тешко ће ту помоћи нова Медијска стратегија, јер већ имамо свесно кршење закона и Кодекса, напомиње Ћулибрк, одговарајући на питање о изради нове Стратегије.

Према његовој оцени, у новинарству у Србији данас има људи спремних да прекрше све законе само ако процене да ће им се то финансијски исплатити или да ће испунити неке друге интересе који се на крају увек претворе у новац.

Уколико сами, као појединци, професија, новинари и удружења, не изађемо на крај са лажним вестима не можемо очекивати помоћ државе у том послу, истакао је Ћулибрк.

Он не очекује ни да увођење медијске писмености у школе донесе брзе промене, јер верује да је у протеклих 20 до 25 година однегована публика која највише чита таблоиде и гледа ријалити програме.

„Грађани као потрошачи су врхунске судије и они се одлучују шта ће да узму. Ако ујутру направите анкету на киосцима, видећете да се највише купују таблоиди у којима имамо највише лажних вести“, наводи Ћулибрк.

Он сматра да описмењавање грађана кроз медијску писменост може да донесе корист за неких 10 или 20 година када деца која данас иду у школу почну да раде.

У наредних 10 година нема шансе да се тај тренд преокрене, сматра Ћулибрк и наводи да је у Србији све више ријалити емисија на телевизијама са националном фреквенцијом и све више таблоида.

Ћулибрк предочава да у Србији скоро да више не постоје мејнстрим новине у којима можете да прочитате вест и да са сигурношћу кажете то је тачно, „ја сам то прочитао у новинама“.

„То више нико не изговара зато што више нико не верује у оно што чита“, констатовао је Ћулибрк.

Он је закључио да су у протеклих 25, 30 година, како је друштво пропадало, „направљени“ читаоци и гледаоци који прате таблоиде и ријалити програме и да се сада са тим треба борити.

(Пише: ФоНет, 8. јуна 2018, фото: слика екрана ТВ Н1)

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Нема оцена)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nineteen + eighteen =