ШТА СВЕ ДРЖАВА КРИЈЕ ОД ВАС?

Текстови у Данасу нису ништа друго до упаковане информације које новинари овог листа прикупе у току радног дана а до којих се стиже на најразличитије начине.

Неке се добијају званично, неке „испод жита“, до њих се долази питањима на конференцији, разговором у кафићу, телефонским путем… Ипак, велики део информација које су по мишљењу редакције Данаса значајне за грађане добијају се (или би требало да се добијају) од државних институција. И иако номинално раде за исте те грађане који их плаћају, државне институције често, и све чешће, напросто одбијају да одговарају на питања која новинари постављају. Пред вама је списак од свега неколико насумично изабраних питања из последњих месеци које је држава одлучила да игнорише.

Институција: Пореска управа

Питање: Када је и због чега одблокиран рачун Адрија Медија Груп? Шта се то десило да се створе услови да рачун буде одблокиран? Да ли то значи да је уклоњена опасност да порески обвезник осујети, онемогући и учини неефикасним његову наплату, како је гласило првобитно образложење блокаде рачуна ове компаније?

Ово питање се, подсетимо, односило на случај блокирања рачуна компаније Адриа Медија Груп која, између осталог, издаје дневник Курир. Наиме, рачун ове фирме блокиран је непосредно након што је њен власник Александар Родић ушао у сукоб са владајућом структуром и промене уређивачке политике Курира, који је преко ноћи од провладиног таблоида постао оштри критичар власти. Међутим, након што се сукоб „изгладио“, а Курир вратио на старе позиције, рачун је, одблокиран. Одбијањем да одговори, Пореска управа је пропустила прилику да стане на пут гласинама да се ова институција злоупотребљава како би власт „укротила“ непослушне медије. Узгред, обраћање Пореској управи се често показује као узалудан посао пошто им је пракса да или не одговоре на питања, или да се позову на закон који им онемогућава да то учине. Из тог разлога, читаоци Данаса су, између осталог, ускраћени за информације о томе да ли су контролисане уплате доприноса у фирми МБА Ратко Митровић Нискоградња, Гоши из Смедеревске Паланке…

Институција: Министарство привреде

Питање: Да ли је потписан уговор између Србије и немачке компаније Тенис? Ако није, када ће бити?

Када се целокупан државни врх тријумфално обрати јавности са најавом да у земљу долази један од највећих произвођача меса који ће преобразити домаћу пољопривреду, питање о датуму потписивања уговора делује логично. Притом, не постоји никакав разлог због којег би држава одбијала да на њега одговори, поготово ако се узме у обзир да би свака прича на ову тему била по њих афирмативна. Међутим, надлежни у Министарству привреде очигледно нису тако мислили, због чега је остала сенка да се иза приче о доласку Тениса много шта крије. Исто може да се каже и за отварање понуда за приватизацију Галенике и куповину Гумопластике из Бујановца, пошто су игнорисали и питања о тим пословима.

Институција: Министарство омладине и спорта

Питање: Да ли ће министарство дати упутство спортским савезима како да се њихови такмичари понашају на такмичењима на којима учествују и такмичари Косова? Ако хоће, када ће то учинити и какво ће упутство дати? Какав је став Министарства о организовању спортских такмичења у Србији на којима је Косово изборило право учешћа?

То што је Косово „неодвојиви део Србије“ створило је и ствара велики број проблема како српским тако и косовским спортистима. Претходно поменута питања послата су Министарству спорта непосредно након што је отказан турнир за рукометашице у Крагујевцу на којем је требало да се појаве такмичарке са Косова због чега се српски рукометни савез суочио са казном, а пре одржавање Европског карате првенства у Новом Саду, на којем каратистима са Косова није омогућено учешће након бројних перипетија. Током свих ових догађаја Министарство спорта остало је немо остављајући тако утисак да је наивно мислити да се одговори на спортска питања могу добити у надлежном министарству односно да их ваља потражити међу политичарима, који се ипак у све разумеју.

Институција: Основно јавно тужилаштво у Врбасу

Питање: У којој фази се налази истрага по кривичној пријави коју је у мају 2017. године поднео Саша Радуловић, председник посланичке групе „Доста је било“ Саша Радуловић у скупштини Србије, у којој сумњичи Н. Н. лица да су током претходних локалних избора у Врбасу починили кривично дело Давање и примање мита у вези са гласањем? Које је све истражне радње предузело ОЈТ у Врбасу, поступајући по овој пријави?

Наиме, одборници покрета Доста је било уочили су извесне неправилности током прошлогодишњих локалних избора. Радило се о томе да је велики број гласачких листића, на којима је заокружена Српска напредна странка и Покрет социјалиста, имао на себи уписану шифру. Како је ово побудило сумњу да се ради о изборној превари, бивши председник ЂБ-а поднео је кривичну пријаву. Тужилаштво надлежно за њено процесуирање није нашло за сходно да, годину дана од локалних избора, одговори Данасу шта је урађено по тој пријави, иако тражене информације ни на који начин не би угрозиле истрагу.

Институција: Републичко јавно тужилаштво

Питање: Да ли је РЈТ поступало по Предлогу за подношење тужбе ради утврђења ништавости Уговора о заједничком улагању у пројекат „Београд на води“ са предлогом за одређивање привремене мере“ коју је крајем марта 2017. године поднела Иницијатива Не да(ви)мо Београд?

И док је ситуација са појединачним тужилаштвима разнолика када се ради о сарадњи са медијима, са највишим тужилаштвом нема дилеме. Они су веома конзистентни у свом одбијању да одговарају на питања новинара. То важи како за саму институцију, тако и за републичку тужитељку Загорку Доловац, која, стиче се утисак, избегава да се појављује на догађајима на којима ће бити присутни представници медија.

Институција: Министарство унутрашњих послова

Питање: Због чега се више од 17 месеци чека са избором начелника Управе криминалистичке полиције? Да ли је у плану избор начелника УКП-а у догледној будућности и уколико јесте – када?

Уместо овог питања, могло би исто тако да стоји сијасет других упућених Министарству унутрашњих послова, пошто ова институција одговара на иста у изузетно ретким случајевима, па тако су сва питања која имају икаквих додирних тачака са истрагом рушења у Савамали остала неодговорена, укључујући и оно о томе да ли је покренут дисциплински поступак против полицијског службеника Горана Стаменковића који је био дежуран у ноћи рушења. Њихов став да одбијају било какву комуникацију би донекле био разумљив да истовремено у власти блиским таблоидима свакога дана не могу да се прочитају информације из истраге које директно утичу на њен ток, крше претпоставку невиности и усмеравају рад правосудних органа.

Све мање позива

Поред дефицита одговора од државних институција, новинари Данаса се у последње време суочавају и са још једним проблемом. Наиме, све чешћи су случајеви да на наше, свима добро познате интернет адресе, не стигну позиви за одређене догађаје. Последњи такав пропуст догодио се Српској напредној странци који нашој редакцији нису послали позив за конференцију за медије на којој су изашли у јавност са својим кандидатом за градоначелника Београда. Међутим, како је саопштење послато новинским агенцијама, наш новинар је успео да сазна за њега, оде на догађај и извести читаоце Данаса да је предлог СНС-а за градоначелника Зоран Радојичић. Надамо се да ће се овакве случајне грешке проредити у будућности.

(Лист „Данас“, пише: В. Јеремић, 10. јуна 2018, фтото: pixabay)

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Укупна оцена: +2, гласова: 2)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

ten + 10 =