ЦЕНЗОЛОВКА: „ЦВЕТКОВИЋ НА МЕТИ“

Ретки су били новинари, фото-репортери и уредници на конференцији за новинаре несталог па пронађеног новинара Стефана Цветковића из Беле Цркве који пре почетка његовог обраћања нису међусобно размењивали сопствене верзије и приче о томе како је Цветковић луд.

Пуна сала Медија центра, међу којима је било пуно представника невладиног сектора, режимских као и медија и удружења критички настројених према власти и Александру Вучићу, чекала је да се Цветковић појави, док је он иза затворених, благо затамњених врата разговарао телефоном и посматрао присутне. „Да ли се консултује са Вучићем, представницима опозиције или Тачијем“, питање је које је било постављано у зависности од тога коју позицију, предубеђење или ставове заступају запитани представници медија.

Пре него што је Стефан Цветковић до детаља почео да описује шта му се догодило од момента када је јавност обавештена о његовом нестанку, заслугом Ненада Чанка, лидера ЛСВ, о којем је, нешто касније, Цветковић рекао да га поштује јер је увек дизао глас против национализма, односно када се неко напада само зато што је Бошњак или Албанац, позвао је пред новинарима једног од тужилаца „господина Кнежевића“, који је био недоступан. То је доказ о његовој заплашености јер се бавио случајем мог нестанка, тврдио је Цветковић.

Потом је засуо новинаре најситнијим детаљима свог нестанка, од извлачења иза аута од стране тројице са маскама и једним са откривеним лицем, до запињања о праг, јер је имао црну капу преко лица, до звука хеликоптера, који изнад Беле Цркве, како каже, није летео 25 година, шкрипања кревета, боје плочица које је успео да види када му је дата вода да пије а капа преко лица мало померена, „госпођице Дијане Хркаловић“, са којом се возио у полицијском џипу, одласка на ВМА…

Приказ је „врхунио“ показивањем гардеробе у којој је, према сопственом тврђењу, отет, и показивања жуте пластичне кесе у којој се налази капа која му је била преко лица током отмице. Извесност коју је немогуће оспорити у свим дилемама које прате овај случај, а то су – да ли је Цветковић изрежирао сопствену отмицу или је стварно отет, да ли је луд или не, скандал мајстор, паланачки новинар жељан пажње, или стварно има разлога и повода због којих је држава одлучила да га застраши, да ли је уцењен, ради ли за Вучића, опозицију, или „страни фактор“ – јесте та да су режимски медији дошли на конференцију да га понизе, исмеју и наспрам њега заступају ставове државних органа.

„Ви имате некакву капу и пластичну кесу, да ли су вам то докази, док држава има доказе…“, рекла је новинарка таблоида Информер, на шта јој је Цветковић одговорио да је доказ да њега нема. „Али, има вас, сада вас гледамо“, одговорила је она. Онда је Цветковић у контексту тврдње о изостанку поверења у државне органе навео пример убиства гардиста на Топчидеру: „Државни органи тврде да су се они међусобни побили зато што су педери“, викао је Цветковић, све време се обилно знојећи од узбуђења и претпоставка је – ванредности прилика у којима се налази.

Иако у објашњењу и одговорима на питања новинара није директно оптуживао никога по имену као одговорног за његову отмицу, па ни власт, рекао је да је одлучио да се обрати јавности превремено зато што је видео да се кренуло, како је рекао, путем са којег се не враћа. Ту је алудирао управо на режимске медије који су о њему писали, и даље пишу, у изразито негативном контексту. Тек повремено, испровоциран питањима медија за које је јасно да заступају интересе и пласирају пропаганду власти, рекао би нешто што је директно било уперено против владајућих структура. Тако је на питање Студија Б како је могуће да нема поверење у државне органе који га сада чувају, с обзиром на то има обезбеђење, у делу одговора изузетно повишеним тоном повикао да неће никоме да се правда па ни ономе ко је био министар информисања у време када је убијен Славко Ћурувија. Студио Б је инсистирао на томе да је опозиција злоупотребила његов случај, а он је одговарао са: „Срам их било“, док је Пинк, такође, покушао да поентира на његовој најави да ће дати доказе и тражити од најмање две стране државе да поведу истрагу о његовом нестанку, питањем у које то државе он има више поверења од сопствене. Као једну, Цветковић је, вероватно, на изненађење новинара, навео Русију. А као другу, како је рекао, вероватно Немачку. Такође, како би демантовао писање Новости о томе да је сам тражио обезбеђење, односно да му оно није додељено јер је у реалној опасности, новинар је показао прстом на шефа његовог обезбеђења, који је стајао у дну сале за конференције, и рекао: „Питајте њега, ево, ту је, нека вам он каже!“. Шеф обезбеђења је помало, чинило се, постиђено због указане пажње великог броја присутних спустио главу. „Замислите ситуацију у којој мене вечерас убију, па како би се власт опрала, ко би могао да је опере. Зато хвала им…“, рекао је Цветковић.

Он је говорио о паралелним службама безбедности и „битангама“ који су се енормно обогатили, који штите своје интересе, имају своје опоненте свуда… Како је време одмицало, новинар је све више био мокар од зноја па је у једном тренутку замолио свог кума из публике да му донесе црну мајицу. Скинуо се го допола пред камерама и обукао ту мајицу рекавши да није случајно што је баш њу одабрао да би се пресвукао. На мајици је писало: „EUdoMore, For Media Freedom“.

(Извор: Цензоловка; оригинални наслов: Како је изгледало обраћање јавности слободног новинара из Беле Цркве: Цветковић на мети режимских медија, објављено 20.6.2018, фото: pixabay)

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Нема оцена)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

two + seven =