МОЖЕ ЛИ ПОНОВО БИТИ ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА У ЛОКАЛНИМ МЕДИЈИМА?

Новинарка крагујевачког портала Pressek Марија Обреновић оценила је данас да до локалних медија стиже најмање новца од оглашавања и да су новинарске плате у тим медијима јако мале, тако да се рад новинара често своди на ентузијазам.

„Комерцијално тржиште у локалу није велико, а и када постоји добра воља великих фирми да део новца преусмере у локалне медије тај новац често не стигне до њих, јер рекламне агенције раде по инерцији“, сматра Обреновић.

На конференцији „Како до одрживог информисања у јавном интересу у локалним заједницама“, Обреновић је указала и да је јавна управа у Крагујевцу потпуно затворена за било каква питања новинара и да се градоначелник појављује само на једној телевизији.

Она је објаснила да су новинари у Крагујевцу услед таквог става јавне управе принуђени да се искључиво окрену трагању за подацима из докумената, која настоје да добију на основу захтева за добијање информација од јавног интереса.

Као проблем Обреновић је поменула и да се новинари у мањим срединама суочавају са већим притисцима него њихове колеге у националним медијима, јер практично пишу о раду људи које
сваки дан срећу на улици.

Витомир Огњановић из Јужних вести у Нишу сматра да мали, локални медији врло тешко могу да дођу до националних рекламних кампања како би остварили приход.

„Ми смо Јужне вести основали из постојећег бизниса и већ смо имали неко искуство и контакте“, објаснио је Огњановић и додао да Јужне вести користе све своје ресурсе да остваре комерцијалну продају.

Он сматра да развој медија на западу показује да и медији у Србији морају да трагају за новим пословним моделима и да полако прелазе у полуагенцијске организације у којима ће нудити клијентима услуге и остварити своје потенцијале.

Иљир Гаши из Фондације „Славко Ћурувија“ истиче да је, пре свега, неопходно да држава учини све што је потребно да се новинари осећају безбедно.

Према Гашију, други корак је отварање јавне управе према новинарима, јер је реч о информацијама од јавног интереса.

„Мени је фрапантно сваки пут када чујем да медији, попут Јужних вести, преживљавају захваљујући послу који уопште није медијски“, додао је Гаши и констатовао да је довољно тешко бити новинар.

Гаши сматра и да сиромаштво није једини проблем за слабост локалног медијског тржишта већ да томе доприноси и држава која фаворизује поједине медије и да би то требало да
престане да чини.

Вукашин Обрадовић, представник Независног удружења новинара Србије у радној групи за израду медијске стратегије, рекао је да ће у понедељак бити одржан први састанак радне
групе.

Он сматра и да резултати конкурса Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских пројеката од јавног интереса показују да се не води рачуна о јавном интересу.

Према Обрадовићу, решење, ипак, није у бојкоту процеса израде медијске стратегије, јер то не би поправило ситуацију у медијима.

(Извор: Фонет, фото: pixabay i UNV)

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Нема оцена)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

five × two =