„ДАНАС“: ЛАЖНА ЖЕЉА ЗА БОРБУ ПРОТИВ ЛАЖНИХ ВЕСТИ

Сама држава пласира толико лажних вести да би формирање посебне радне групе за одбрану од њих само створило додатне лажне вести.

Најбоље да се држава у то не меша. Јер, када се они умешају у нешто, то онда постане још већи проблем. Државни функционери највише интервјуа, изјава и гостовања имају у медијима који форсирају лажне вести, тако да је „борба“ коју најављују лицемерна и шизофрена – каже за Данас главни и одговорни уредник НИН-а Милан Ћулибрк, коментаришући изјаву министра Ненада Поповића да је председнику Србије Александру Вучићу проследио предлог о формирању радне групе за одбрану од лажних вести.

Ћулибрк подсећа да су омиљени медији представника власти у Србији управо они који према одлукама Савета за штампу имају највише казни за кршење етичких и професионалних стандарда. У питању су таблоиди, а притом је, према мишљењу нашег саговорника, све отишло толико далеко, да се плаши да повратка нема.

Причу о борби против лажних вести недавно је започео управо председник Србије Александар Вучић, стављајући у исти кош протесте против поскупљења горива, нестанак новинара из Беле Цркве и наводно загађење београдског водовода. Притом није поменуо лажну вест коју је пласирао провладин таблоид Информер, да је у колони возила која су стајала на путу због протеста преминула беба. За власника тог таблоида Драгана Ј. Вучићевића председник је увек имао само речи хвале. Интересантно је да је Информер на бројним медијским конкурсима добио највише новца од државе а да је, са друге стране, имао највећи број лажних вести у протеклој години, више од једне дневно, у просеку.

Председник НУНС-а Славиша Лекић подсећа да у нормалном свету готово 80 одсто информација, тј. вести долази из институција – владе и парламента, државне управе, судова, странака па и НВО сектора, „док се код нас 90 одсто важних вести прави у вили Бокељка“.

– Наши медији не извештавају, они преносе „вести“ које лансирају политичари. Портал Истиномер, који скоро деценију промовише одговорност за јавно изговорену реч, прошле године је оценио око 140 изјава 32 домаћа политичара и јавна функционера: од укупно 92 оцене у категорији истинитости, политичари су у 83 одсто случајева говорили неистину. Немам идеју како ће радна група против ширења лажних вести деловати против себе саме – каже Лекић за Данас.

Новинарка КРИК-а Весна Радојевић која се највише бави откривањем лажних вести, поставља питање кога држава жели да прогласи као центар ширења лажних вести – државне таблоиде или истраживачке новинаре. Причу о одбрани против лажних вести види као лажну заинтересованост за медијску писменост грађана.

– Држава и саморегулаторна тела и сада кроз законске оквире могу да се боре против лажних вести, али то не чине. Штавише, јавно о уредницима таблоида који сваког дана крше Кодекс новинара Србије говоре да су часни и поштени људи. Када се узме у обзир да се такви медији финансирају преко конкурса локалних самоуправа или државних предузећа, не остаје ми ништа друго до сумњи у искрене намере власти да се ухвате у коштац са овим проблемом – истиче Радојевић за Данас.

Идеју о формирању радне групе за борбу против лажних вести новинарка Времена Тамара Скроза види као само једну у низу оних које би требало да поправе имиџ Александра Вучића у Бриселу, да га прикажу као великог реформатора који се – упркос злим језицима – залаже за слободу говора и подизање нивоа медијског професионализма.

– Истовремено, то је јако опасна идеја, најава веће контроле друштвених мрежа, онлајн издања и медија критички оријентисаних према власти. Стално помињање лажних вести је такође једна од манипулација: кукају о лажним вестима и тако бацају грађанима песак у очи и истовремено пласирају неистине о Либерији, налазима Венецијанске комисије, или закључцима разноразних извештаја ЕУ – сматра Скроза.

Иницијативу министра Поповића уредник БИРН-а Слободан Георгијев оцењује као опасну.

– Држава не сме да уређује медијски садржај. Било би боље да се и сада клони тога јер већ ради на уређивању кроз дистрибуцију новца. Поповић је вероватно видео нешто слично у Русији па би и он „да поткива“. Било би боље да држава престане са субвенционирањем таблоида и то би било довољно у борби против лажних вести – закључује Георгијев.

Осим формирања радне групе, постоји идеја да она добије и институционални облик. Како би то изгледало, с обзиром да су највећи произвођачи лажних вести истовремено најјачи савезници ове власти, показаће време.

Таблоиди највећи савезници власти

– У борби против лажних вести представници власти не спомињу таблоиде, јер су им они највећи савезници и најјача политичка оруђа. Захваљујући таблоидима и њиховим лажним вестима, ова власт и добија изборе, а Србија је земља каква јесте – каже Тамара Скроза.

(Извор: Лист „Данас“, фото: pixabay)

Не свиђа ми сеСвиђа ми се (Нема оцена)
Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

three + eight =