UNV: PREDLOG ZA MEDIJSKU STRATEGIJU – FOMIRANJE MULTIMEDIJE ZA CEO SVET

Udruženje novinara Vojvodine (UNV) iz Zrenjanina poslaće danas nadležnima u Ministarstvu kulture zahtev da bude uključeno kao treća strana u izradu medijske strategije. Dopis će biti dostavljen predsedniku radne grupe Dejanu Stojanoviću, državnom sekretaru Aleksandru Gajoviću,  kao i kabinetu, ali i predsednici SINOS-a na uvid.

UNV se kandidovao na vreme, posle javnog poziva, da bude deo Radne grupe za izradu nove strategije razvoja sistema javnog informisanja – nove medijske strategije, ali je zbog uticaja određenih lobija izostavljen.

Zato, UNV će svoj doprinos  ponuditi posredstvom SINOS-a, čiji je zastupnik Dragana Čabarkapa, kao i posredstvom Ministarstva kulture.

UNV navodi da je ZAKONOM O JAVNOM INFORMISANJU I MEDIJIMA („Sl. glasnik RS“, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 – autentično tumačenje), član 15, stav 5 jasno definisano da je bitno  i «informisanje inostrane javnosti na stranim jezicima kada je to od interesa za Republiku Srbiju».

Godine 2015. vrlo je nepromišljeno, posle osam decenija postojanja, ugašena Radio Jugoslavija, tj. Međunarodni radio Srbija, čiji su talasi dopirali do svih krajeva sveta.

UNV je saglasan da je taj medij vapio za reformama, ali ne i za gašenjem i rasturanjem kolektiva koji je bio kadar da pravilno izveštava međunarodnu javnost na više od deset jezika.

UNV predlaže da se novom strategijom predvidi osnivanje Međunarodne multimedije Srbije, digitalne platforme, koja bi na internetu, po ugledu na ruski Sputnjik, Glas Amerike, ili nemački Dojče vele, novim tehnologijama informisala međunarodnu zajednicu u oblasti javne diplomatije.

Jedan od argumenata za gašenje Međunarodnog radija Srbija je bio da kratke talase više ne sluša gotovo niko.

Anketom među dijasporom, utvrdili smo da prevagu u Americi i Australiji i dalje odnose kratki talasi, zbog velikih prostranstava, pa se predlaže emitovanje na kratim talasima na srpskom i engleskom, za ceo svet, uz pomenutu digitalnu platformu. Dakle, taj argument nije bio tačan.

Sama digitalna platforma mogla bi jednom dnevno emitovati informativnu emisiju podkastom/strimingom na srpskom i engleskom jeziku, u radijskom formatu, te imati i video sadržaje, kao i razne članke na više jezika koje je negovao Međunarodni radio Srbija, ali u savremenom multimedijalnom obliku, uz kombinaciju sa štedljivim, klasičnim terestijalnim emitovanjem kratim talasima, manjeg obima.

Ovakav vid informisanja nije skup i može ga za ceo svet obavljati pedesetak ljudi, pa i manje.

Ovo je predlog Udruženja novinara Vojvodine iz Zrenjanina, koje je izopšteno iz Grupe za izradu nove medijske strategije, te snažno napominje da ne može biti odgovorno za krajnji izgled cele medijske strategije, ali da želi da joj makar doprinese i da je poboljša koliko je moguće, kao treća strana.

UNV na kraju napominje da se nijedna ozbiljna zemlja nije  odrekla informisanja međunarodne javnosti sopstvenim sredstvima, već se ti servisi najčešće digitalizuju, a ne gase. Nova medijska strategija je prilika da se ta kardinalna greška ispravi.

Nedostatak ovakvih servisa ubrzava asimilaciju naše dijaspore, ali i utišava glas Srbije u međunarodnoj diplomatiji, poručuje UNV.

UNV snažno izražava i zaseban stav da svi mediji i agencije u Srbiji  ne smeju biti privatizovani, jer se javni interes najbolje postiže informisanjem kroz kombinovanje lokalnih i regionalnih javnih servisa, i privatnih medija, uz postojeće nacionalne servise i agencije.

Kao poseban predlog, Grupi dajemo i da se strategijom medijski festivali izuzmu od sistema sufinansiranja, i da se prebace na mogućnost finansiranja kao i oni y oblasti kulture, ako traju duže od decenije, tj. da se omogući budžetsko finansiranje festivala poput Interfera i Press viteza, jer takve manifestacije moraju imati stabilno finansiranje, a i ne mogu donositi iz godine u godinu „novine“ jer festivali svuda u svetu imaju manje-više ustaljenu formu i koncept. Takođe, medijski festivali s tradicijom u Srbiji su diskriminisani naspram kulturnih, jer dobijaju neodrživih od 100.000 dinara do milion dinara godišnje, dok festivali iz oblasti iz kulture ubiraju višestruko veće svote, jednu od prosečnih svota dobio je ove godine kulturni Festival u Ravnom selu, pet miliona dinara. Dosadašnji
sitem sufinansiranja trebalo bi kao mogućnost ostaviti za novoosnovane i mlađe festivale, koji tek treba da dokažu šta donose za medijsku zajednicu.
Osim predsedniku radne grupe, i Ministarstvu, ovaj dopis ćemo poslati i predsednici SINSOS-a Dragani Čabarkapi, s molbom da ovaj predlog prosledi svim predstavnicima radne grupe, i da možda podrži ovde iznete stavove, jer jesu i u novinarskom i u opštem sindikalnom interesu.

Za Udruženje novinara Vojvodine (UNV) iz Zrenjanina,

predsednik Igor Aleksić

(Foto: http://www.freeflagicons.com)

Ne sviđa mi seSviđa mi se (Nema ocena)
Loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

ten − 9 =